Примечания
Так в тех сибирских краях называют пасхальный кулич.
О научном уровне мероприятий и географии участников и можно получить представление, зайдя на портал «Постсимволизм»: http://www.postsymbolism.ru/joomla
Посвящена памяти отца – Андрея Мартыновича Есаулова.
То же можно сказать и о таких новых категориях русской филологии, предложенных Есауловым, как пасхальность и христоцентризм.
«A key observation of his is that Soviet literature was not so much atheist or even materialist, as it was anti-Christian. It allowed the deificalio of Lenin, had its own catalogue of martyrs, and created a rich revolutionary mythology» (перевод мой. – Ю. С.).
Размышляя над принципиальной разницей в понимании культуры у Лосева и Бахтина, «научные системы» которых «не только никоим образом не “совпадают” в каком-то едином поле, но и находятся, так сказать, в перпендикулярных вселенных» [Есаулов, 2019а: 737], исследователь пришел к неожиданному выводу о том, что «бахтинское разграничение большого и малого времени <…> каким-то образом можно соотнести с понятиями абсолютной и относительной мифологий, которые представлены в “Диалектике мифа” Лосева» [Есаулов, 2019а: 740].
См. об этом небольшой фельетон «От ВПШ к РГГУ и обратно», размещенный вначале на портале esaulov.net, а затем републикованный в Западно-Европейском Вестнике Русской Православной Церкви Заграницей, см.: https://www.karlovtchanin.eu/index.php/evenements/470-2011-02-25-23-43-48
«Русская литература: оригинальные исследования» (http://russian-literature.com), «Трансформации русской классики» (http://transformations.russian-literature.com), «Постсимволизм» (http://www.postsymbolism.ru/joomla).
«И како је већ обичај у таквим видовима дискурса, методолошка експликација ауторских ставова уобличена је као полемика из које се у духу сократовске мајеаутике рађају научне истине. У том погледу, Јесаулов се показује као одличан познавалац не само руске науке о књижевности, већ и савремених западних поструктуралистичких теорија. <…> Многе њене поставке могу бити веома подстицајне и за изучавање других књижевности насталих у православном наслеђу, попут српске. Исто тако, примећујемо да без обзира на методолошке ограде и строго издвојену грађу, поједина читања ове књиге наговештавају могућности другачијих тумачења и „неруских“ или неправославних књижевних остварења, премда у нешто другачијем кључу» (перевод Н. П. Видмарович. —Ю. С.).