Примечания

1

Библия, как известно, не сочла необходимым упомянуть имя жены Ноя.

2

Библия, как известно, не сочла необходимым упомянуть имя жены Ноя.

3

Эдип и Антигона, как известно, живы и поныне.

4

Отмечу, что греческое слово «история» (iaxopia) означает, как ни странно, не науку о прошлом, а науку вообще – «расследование, узнавание, установление». Иными словами, оно обозначало изначально любое эмпирическое исследование; именно поэтому Плиний Старший мог, никого не удивив, назвать свою научную энциклопедию «Естественной историей». И вот страшно подумать, что мы сделали с этим благородным понятием.

5

Это знаменитое высказывание Эренбурга сохранилось самое меньшее в двух версиях. Первая приведена в его собрании сочинений: «Покуда на свете будет существовать хотя бы один антисемит, я буду с гордостью отвечать на вопрос о национальности – „еврей“» (Эренбург И. Собр. соч. в 8 т. – М., 1996. – Т. 6. – С. 313). Другая, чуть отличная, сохранилась в журнальной публикации: «И покуда на свете будет существовать хотя бы один антисемит, я буду всегда, помня о человеческом достоинстве, на вопрос о национальности отвечать: „Я – еврей“».

6

Учебное заведение, в котором изучаются дисциплины, разработанные раввинистическим иудаизмом. – Прим. ред. русского издания.

7

На самом деле, конечно, «иудей» – в Израиле нет «евреев», ибо, как мы увидим ниже, здесь не признается существование гражданской еврейской (тем более израильской) «национальности», отдельной от религии. – Прим. ред. русского издания.

8

Термин «Эрец-Исраэль», «Страна (или Земля) Израиля», встречается в этой книге сотни раз. Он имеет огромное культурное, политическое и религиозное значение, раскрытие которого требует самое меньшее нескольких страниц. В данном случае автору и редактору книги приходится рассчитывать на интуицию читателя. – Прим. ред. русского издания.

9

Термин Эрец-Исраэль, Страна (или Земля) Израиля, встречается в этой книге сотни раз. Он имеет огромное культурное, политическое и религиозное значение, раскрытие которого требует самое меньшее нескольких страниц. В данном случае автору и редактору книги приходится рассчитывать на интуицию читателя. —Прим. ред. русского издания.

10

Изначально сельскохозяйственный кооператив, вполне социалистический, но не устроенный, как киббуцы, на коммунистических началах. С годами старые мошавы, нередко владеющие ценными землями, превратились в очень разные структуры – вовсе не обязательно сельскохозяйственные или сохранившие социалистические порядки. – Прим. ред. руcского издания.

11

Это официальный термин – «ха-нифкадим ха-нохахим». Такое, конечно, трудно выдумать. – Прим. ред. русского издания.

12

Термин «территории» («штахим»), принятое на иврите сокращение от «территории, перешедшие под контроль Израиля (или просто „оккупированные Израилем“ – в зависимости от контекста) в 1967 году». Современный иврит вообще обожает сокращения. – Прим. ред. русского издания.

13

Вошедшая среди прочих языков в иврит калька с английского «selfhating Jew» («еврей, ненавидящий свое еврейство»). Хрестоматийный (не факт, что правильный) пример такого еврея – Вуди Аллен. – Прим. ред. русского издания.

14

Русифицированное «цабар» – съедобный (сладкий) плод кактуса. Используется в качестве ласкового обозначения местных (израильских) уроженцев, являющихся, согласно преданию, одновременно сладкими и колючими. – Прим. ред. русского издания.

15

Крепость в Иудейской пустыне, неподалеку от Мертвого моря, удерживавшаяся в конце Иудейской войны (так называемого Великого восстания против Рима) иудейскими фанатиками. Согласно рассказу Иосифа Флавия, отчасти подтвержденному археологическими данными, когда (в 73 году н. э.) взятие Масады римлянами стало неизбежным, защитники крепости убили своих жен и детей, а затем покончили с собой. В первые десятилетия существования Израиля многие армейские части приносили в Масаде военную присягу. Одним из самых знаменитых израильских лозунгов, впрочем, ставшим со временем менее популярным, был афоризм «Вторично Масада не падет!». – Прим. ред. русского издания.

16

Чрезвычайно неприятное слово (от ивритского «щекец» – «мерзость», «гад», «нечистое насекомое»), означающее на иврите и на идише нееврейскую девушку (чаще всего «путающуюся» с «чистым» еврейским юношей). Существует аналогичное выражение для нееврейского юноши, являющееся, однако, менее употребительным. – Прим. ред. русского издания.

17

Речь идет о Махмуде Дарвише, выдающемся палестинском поэте (13 марта 1941 – 9 августа 2008), действительно посвятившем автору этой книги одно из своих известнейших стихотворений. – Прим. ред. русского издания.

18

Он же Иисус Навин из русского перевода Библии. В русском издании данной книги иногда будут появляться близкие к оригинальным ивритским собственные имена (чаще всего библейских героев, иногда просто в точных цитатах из других книг) – наряду с принятыми в русской традиции. Редактор перевода заранее просит прощения у читателей – иногда такие исключения необходимы. К счастью, их не слишком много. – Прим. ред. русского издания.

19

Популярная израильская присказка гласит: «От Библии – к Пальмаху» («Митанах веад пальмах»), подразумевая, что нынешний Израиль в своих активистских проявлениях – прямой участник библейского нарратива; Пальмах – аббревиатура ивритских слов «плугот махац» («штурмовые группы»). Речь идет об отборных, что не менее важно, практически независимых боевых подразделениях догосударственного периода, ориентированных на левые политические круги. Пальмах был распущен Бен-Гурионом в ноябре 1948 года, вскоре после создания Израиля, а его солдаты и офицеры – включены в регулярную израильскую армию (Цахаль); многие из них (например, Игаль Алон и Ицхак Рабин) сделали затем блестящую военную и политическую карьеру. – Прим. ред. русского издания.

20

Цит. по: Geary P. J. The Myth of Nations. The Medieval Origins of Europe. – Princeton: Princeton University Press, 2002. – P. 7. Это блестящее сочинение доказывает беспочвенность утверждений большинства национальных историков в современной Европе о том, что «этнические» корни их наций восходят еще к Средневековью.

21

По поводу развернувшейся полемики см. Silberstein L. J. The Postzionism Debates. Knowledge and Power in Israeli Culture. – New York: Routledge, 1999.

22

Речь идет преимущественно о двух сочинениях: Baruch Kimmerling. Zionism and Territory. The Socio-Territorial Dimensions of the Zionist Politics. – Berkeley: University of California Press, 1983; Gershon Shafi r. Land, Labor and the Origins of the Israeli-Palestinian Conflict, 1882–1914. – Cambridge: Cambridge University Press, 1989.

23

Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и распространении национализма. —М.: КАНОН-пресс-Ц, 2001; Геллнер Э. Нации и национализм. —М.: Прогресс, 1991.

24

Detienne M. Comment être autochtone. – Paris, Seuil, 2003. – P. 15. Здесь, возможно, будет уместно заметить, что одним из интеллектуальных толчков к написанию этой книги послужили мои беседы с французским историком Марком Ферро. См. в этой связи его очерк «Les Juifs: tous des sémites?» // Les Tabous de l'Histoire. – Paris: Nil éditions, 2002. P. 115–135.

25

Блок М. Апология истории или ремесло историка. – М.: Наука, 1986. – С. 22.

26

В отношении смысловых метаморфоз такого понятия, как «нация», см. сборник статей Remi-Giraud S., Retat P. (dir.). Les Mots de la nation. – Lyon: PUL, 1996; а также книгу Вассермана Г. Народ, нация, родина – о зарождении, становлении и увядании трех нациообразующих понятий. – Раанана: Изд-во Открытого университета, 2007 (на иврите).

27

Понятие «народ» многократно фигурирует в Библии и употребляется в самых разнообразных значениях – клан, племя, толпа на городской площади и даже войско. К примеру: «Иисус и весь народ, способный к войне, встал, чтобы идти к Гаю» (Иисус Навин 8: 3); «И воцарил народ земли Иосию, сына его, вместо него» (2-я Паралипоменон 33: 25). И конечно же, оно используется в значении, указывающем на священную общину – избранный Богом «народ Израиля»: «Ибо ты народ святой у Господа, Бога твоего: тебя избрал Господь, Бог твой, чтобы ты был собственным Его народом из всех народов, которые на земле» (Второзаконие 7: 6).

28

Критические замечания по поводу неразборчивого употребления этого термина содержатся, в частности, в следующей книге: Schnapper D. La Communauté des citoyens. Sur l'idée moderne de nation. – Paris: Gallimard, 2003. – P. 18.

29

Smith A. D. The Ethnic Revival. – Cambridge: Cambridge University Press, 1981. – P. 66. См. схожее определение в следующей книге: Hutchinson J. Modern Nationalism. – London: Fontana Press, 1994. – P. 7.

30

Неудивительно поэтому, что теория Смита служит спасительной соломинкой для сионистских историков, стремящихся подыскать подходящее определение еврейской нации. См., к примеру, книгу Шимони Г. Сионистская идеология. —Иерусалим: Магнес, 2001. —С. 4–8 (на иврите), а также его статью Еврейская нация как этническая общность в книге Еврейская национальная идея и политика —новые перспективы. —Иерусалим: Центр им. Залмана Шазара, 1996. —С. 81–2 (на иврите).

31

Балибар Э. Нация как форма: история и идеология // Балибар Э., Валлерстайн И. Раса, нация, класс. Двусмысленные идентичности. —М.: Логос-Альтера, Ecce Homo, 2003. —С. 112.

32

Braudel F., 1902–1985.

33

Mill J. S. Considerations on Representative Government. – Chicago: A Gateway Edition, 1962. – P. 303. См. также Kohn H. Prophets and Peoples. Studies in Nineteenth Century Nationalism. – New York: Macmillan, 1946. – P. 11–42.

34

Renan E. Qu'est-ce qu'une nation? – Marseille: Le Mot et le Reste, 2007. – P. 34–35.

35

Рассмотрению этой проблемы посвящены следующие книги: Davis H. Nationalism and Socialism. Marxist and Labor Theories of Nationalism to 1917. – New York: Monthly Review Press, 1967; Ephraim Nimni. Marxism and Nationalism. Theoretical Origins of a Political Crisis. – London: Pluto Press, 1991; Haupt G., Lowy M., Weill C. Les Marxistes et la question nationale, 1848–1914. – Paris: Maspero, 1974.

36

Сталин И. В. Сочинения. – М.: Тверь, 1946–2006. – Т. 2. – С. 298299.

37

Там же. С. 296.

38

Критические замечания Джона Брейи по поводу марксистского подхода заслуживают особого интереса. См. Breuilly J. Nationalism and the State. – New York: St. Martin's Press, 1982. – P. 21–28.

39

Deutsch K. W. Nationalism and Social Communication. – New York: M.I.T,1953.

40

Deutsch K. W. Nationalism and its Alternatives. – New York: Knopf, 1969.

41

Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и распространении национализма. —М.: КАНОН-пресс-Ц, 2001. —С. 30.

42

Геллнер Э. Нации и национализм. —М.: Прогресс, 1991. —С. 38.

43

См., в частности, Hall J. A. (ed.). The State of the Nation. Ernest Gellner and the Theory of Nationalism. – Cambridge: Cambridge University Press, 1998.

44

Швейцарская модель подробно рассматривается в следующей книге: Kohn H. Nationalism and Liberty. The Swiss Example. – London: Allen and Unwin, 1956, а также в другом более позднем труде: Zimmer O. A Contested Nation. History, Memory and Nationalism in Switzerland, 1761–1891. – Cambridge: Cambridge University Press, 2003.

45

Геллнер Э. Нации и национализм. – М.: Прогресс, 1991. – С. 132.

46

Там же. С. 25.

47

Хобсбаум Э. Нации и национализм после 1780 года. – СПб.: Алетейя, 1998. – С. 20.

48

По поводу национализма, который впоследствии разовьется в Англии, см. Kumar K. The Making of English National Identity. – Cambridge: Cambridge University Press, 2003.

49

Для того чтобы получить представление о национализме, развившемся за пределами европейского континента, рекомендуется прочесть две книги индийского исследователя: Chatterjee P. Nationalist Thought and the Colonial World. – Tokyo: Zed Books, 1986; The Nation and its Fragments. Colonial and Postcolonial Histories. – Princeton: Princeton University Press, 1993.

50

Hayes C. J. H. Nationalism as a Religion // Essays on Nationalism (1926). – New York: Russell, 1966. – P. 93–125; Nationalism. A Religion. – New York: Macmillan, 1960.

51

Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и распространении национализма. – М.: КАНОН-пресс-Ц, 2001. – С. 33–36.

52

Для более подробного ознакомления с перипетиями его жизни и развитием его исследовательской мысли см. следующую статью: Wolf K. Hans Kohn Liberal Nationalism: The Historian as Prophet // Journal of History of Ideas. – 1976. – 4. – 37. – P. 651–672.

53

Kohn H. The Idea of Nationalism (1944). – New York: Collier Books, 1967. Из числа его более ранних сочинений заслуживает упоминания новаторская книга A History of Nationalism in the East. – New York: Harcourt, 1929.

54

См. также Kohn H. Nationalism, Its Meaning and History. – Princeton: Van Nostrand, 1955. – P. 9–90; The Mind of Germany. The Education of a Nation. – London: Macmillan, 1965; Readings in American Nationalism (with D. Walden). – New York: Van Nostrand, 1970. – P. 1–10.

55

Критическому осмыслению его теории посвящена, в частности, следующая статья: Kuzio T. The Myth of the Civic State: a Critical Survey of Hans Kohn's Framework for Understanding Nationalism // Ethnic and Racial Studies. – 2002. – 1. – 25. – P. 20–39.

56

О национализме в США см.: Grant S.-M. Making History: Myth and the Construction of American Nationhood // Hoskin G. and Schopflin G. (eds.). Myths and Nationhood. – New York: Routledge, 1997. – P. 88–106, а также: Vidal G. Inventing a Nation: Washington, Adams, Jefferson. – New Haven: Yale University Press, 2004.

57

Яркой иллюстрацией осознания того факта, что Франция не является «наследницей галлов», служит свидетельство родоначальника французской национально-педагогической историографии Эрнста Лависа, приводимое в следующей книге: Nicolet C. La Fabrique d'une nation. La France entre Rome et les Germains. – Paris: Perrin, 2003. – P. 278–280.

58

По поводу особенностей польского национализма см.: Porter B. When Nationalism Began to Hate. Imagining Modern Politics in Nineteenth-Century Poland. – Oxford: Oxford University Press, 2003.

59

О национализме на Балканах, а также в других регионах на исходе ХХ века см. Ignatieff M. Blood and Belonging. Journeys in the New Nationalism. – New York: Farrar, 1993.

60

См. Greenfeld L. Nationalism. Five Roads to Modernity. – Cambridge: Mass., Harvard University Press, 1992. См. также ее статью Nationalism in Western and Eastern Europe Compared // Hanson S. E. and Spohn W. (eds.). Can Europe Work? Germany and the Reconstruction of Postcommunist Societies. – Seattle: University of Washington Press, 1995. – P. 15–23.

61

Brubaker R. Citizenship and Nationhood in France and Germany. – Cambridge: Mass., Harvard University Press, 1992. – P. 5–11. Позднее Брубейкер отверг терминологическое различение «гражданского» и «этнического» национализма и предпочел ввести разграничение между национализмом, «формируемым государством» (state-framed), и национализмом, выступающим «против государства» (counter-state). См. The Manichean Myth: Rethinking the Distinction Between «Civic» and «Ethnic» Nationalism // Kriesi H. et al. (eds.). Nation and National Identity. The European Experience in Perspective. – Zurich: Ruegger, 1999. – P. 55–71.

62

Hayes C. J. H. Nationalism as a Religion // Essays on Nationalism (1926). – New York: Russell, 1966. – P. 110.

63

Nairn T. The Break-Up of Britain. Crisis and Neo-Nationalism. – London: NLB, 1977. – P. 340.

64

Классическая книга Эли Кедури является ярким примером подобного подхода. См. Kedourie E. Nationalism. – London: Hutchinson, 1960.

65

Грамши А. Тюремные тетради. Часть 1. – М.: Изд-во политической литературы, 1991. – С. 328.

66

Геллнер Э. Нации и национализм. – М.: Прогресс, 1991. – С. 46.

67

Андерсон Б. Воображаемые сообщества. Размышления об истоках и распространении национализма. —М.: КАНОН-пресс-Ц, 2001. —С. 39.

68

Грамши А. Тюремные тетради. Часть 1. – М.: Изд-во политической литературы, 1991. – С. 333.

69

См. Грамши А. Современный государь // Избранные произведения. В 3 т. – М.: Политиздат, 1959. – Т. 3. – С. 111–216.

70

Aron R. Les Desillusions du progrès. Essai sur la dialectique de la modernité. – Paris: Calmann-Lévy, 1969. – P. 90.

71

де Токвиль А. Демократия в Америке. – М.: Весь мир, 2001. – С. 5.

72

Интересующимся связью между национализмом и формированием новых языков рекомендуется прочесть главу Nations and Languages в книге Billing M. Banal Nationalism. – London: Sage Publications, 1995. – Р. 13–6.

73

Существует чрезвычайно мало эмпирических исследований, посвященных «национализации масс» в крупных национальных сообществах. Одним из исключений является следующее относительно раннее сочинение: Weber E. Peasants into Frenchmen. – Stanford: Stanford University Press, 1976.

74

Геллнер Э. Нации и национализм. —М.: Прогресс, 1991. —С. 90.

75

Там же. С. 85.

76

Становлению меньшинств в качестве национальных движений в Восточной и Северной Европе посвящено важное эмпирическое исследование чешского автора Мирослава Хроха. См. Hroch M. Social Preconditions of National Revival in Europe. – New York: Columbia University Press, 2000.

77

О важности визуальных символов в контексте национальных культур см. главу «La nation illustrèe» в книге: Thiesse A.-M. La Création des identites nationalés. Europe XVIII–XXe siècle. – Paris: Seuil, 1999. – P. 185–224.

78

О том, как и почему происходит конструирование национальных героев, см. сборник статей: Centlivres P., Fabre D., et Zonabend F. (dir.). La Fabrique des hèros. – Paris: Maison des sciences de l'homme, 1998.

79

Жителей Иудеи. Существует серьезная проблема, общая для многих научных языков: как называть, вернее, как терминологически различать евреев (членов еврейского этноса, как бы мы его ни определяли), иудеев (людей, придерживающихся иудейского вероисповедания) и жителей исторической Иудеи? Смешение этих понятий постоянно приводит к нежелательным семантическим эффектам. Поэтому в иврите и в английском языке появился несколько десятилетий назад термин «иудаит», который мы (и не только мы) не без трепета пытаемся ввести в научный русский язык. Кстати сказать, наличие общеупотребительного слова «еврей», не несущего явной конфессиональной нагрузки, которым мы обязаны Екатерине II, существенно облегчает положение русскоязычных исследователей и редакторов. Ситуация на иврите или английском намного менее комфортабельна. – Прим. ред. русского издания.

80

Флавий И. Иудейские древности. – М.: Крон-Пресс, 1996. Различию между двумя этими понятиями, «иудеи» и «иудаиты», первое из которых относится к приверженцам Моисеевой религии, а второе – к жителям Иудеи, посвящена интереснейшая глава «loudaios, ludaeus, Judaean, Jew» в следующей книге: Cohen S. J. D. The Beginnings of Jewishness. Boundaries, Varieties, Uncertainties. – Berkeley: University of California Press, 1999. – P. 69–106.

81

Флавий И. Иудейские древности. – М.: Крон-Пресс, 1996. – Т. 1. – С. 8.

82

На то была веская причина. Существовало немало хроник, начинавшихся, как и сочинение Флавия, рассказом о сотворении мира и повествовавших о восхождении к власти царя Давида и царствовании Иосии. Однако затем они переходили к Иисусу и апостолам, а от них – к франкским христианизированным королям. См., к примеру, «Историю франков» в десяти книгах, написанную турским епископом Григорием: Grégoire de Tours. Histoire des Francs. – Paris: Belles lettres, 1980. Возможно, следует также упомянуть, что в X веке появилось подражание Иосифу Флавию – так называемая «Книга Иосифона» (Иерусалим: изд-во «Бялик», 1978, на иврите). В XI веке рабби Ахимаац написал «генеалогический свиток» – «Свиток Ахимааца» (Иерусалим: изд-во «Таршиш», 1974, на иврите). Начиная с XII века стали появляться немногочисленные короткие летописи, повествующие о страданиях евреев. См., к примеру, «Книгу поминовения» (1196?) рабби Эфраима бен Яакова, а также сочинение рабби Йосефа ха-Коэна ха-Рофе «В долине плача» (1575), вышедшие единым изданием (Иерусалим: Испанская библиотека, 1993, на иврите). Об отсутствии еврейской историографии см. также в книге Йерушалми Й. Х. Помни – еврейская история и еврейская память / Перевод на иврит Шмуэля Шавива. – Тель-Авив: Ам Овед, 1988.

83

Basnage J. Histoire de la religion desjuifs, depuis Jésus-Christjusqu'a présent. Pour servir de supplément et de continuation à l'histoire de Josèphe. – Den Haag: Scheurleer, 1706–1707.

84

По поводу книги Банажа см. следующую статью: Elukin J. M. Jacques Basnage and the History of the Jews: Anti-Catholic Polemic and Historical Allegory in the Republic of Letters // Journal of the History of Ideas. – 1992. – 4. – 53. – P. 603–630.

85

Jost I. M. Geschichte der Israeliten seit der Zeit der Makkabaer bis auf unsere Tage. Nach den Quellen bearbeitet. I–IX. – Berlin: Schlesinger'sche Buch, 1820–1828.

86

Еврейской школе для маленьких мальчиков, где их с 4–5 лет натаскивают в иврите, Священном Писании, Мишне и иногда в других иудейских религиозных дисциплинах. – Прим. ред. русского издания.

87

Об этом кружке см. Hayoun M.-R. La Science du judaisme. – Paris: PUF, 1995.

88

Об отношении Леопольда Цунца к Библии см. Михаэль Р. Еврейская историография от Ренессанса до Нового времени. —Иерусалим: Изд-во Бялик, 1993 (на иврите).

89

Об отношении Йоста к Священному Писанию см. интереснейшую книгу Хакоэна Р. Реставраторы Ветхого Завета —противостояние библейской критике со стороны Мудрости Израиля в Германии XIX века. —Тель-Авив: Ха-киббуц ха-меухад, 2006. —С. 54–7 (на иврите).

90

Цит. по: Михаэль Р. Еврейская историография от Ренессанса до Нового времени. С. 220.

91

Об этом см.: Ротенштрайх Н. Еврейская мысль в Новое время. I. —Тель-Авив: Ам Овед, 1966. —С. 43 (на иврите).

92

Цит. по: Михаэль Р. Исаак Маркус Йост —основоположник современной еврейской историографии. Иерусалим: Магнес, 1983. —С. 24–5 (на иврите).

93

Текст письма приводится в книге: Schorsch I. From Text to Context. The Turn to History in Modern Judaism. – Hanover: Brandeis University Press, 1994. – P. 238.

94

Jost I. M. Allgemeine Geschichte des Israelitischen Volkes (1832). – Karlsruhe: D. R. Marx, 1836.

Загрузка...